Maja Ognjenović odlaže "zbogom"! Pregovori za Pariz vode ka pozitivnom odgovoru

/Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Tokija/

Imala je želju da osvoji olimpijsko zlato, odigra Evropsko prvenstvo u Beogradu, a onda stavi tačku na reprezentativnu karijeru. Maja Ognjenović nije uzela u Tokiju medalju koju je čekala, pa će možda morati još jednom da odloži trenutak kada će reći „zbogom“.

U razgovoru sa novinarima posle osvajanja bronze u Tokiju, nagovestila je da je veoma blizu velike odluke da bude u sastavu olimpijskog tima i za tri godine.

„Imam pregovore za Pariz“, nasmejala se Maja Ognjenović i dodala: „Stvarno je blizu, pa baš ne znam. Biće mi tamo 40. rođendan, sve se nekako poklapa da idem. Više sam za da, ali videću“.

Nisu razočarale: Odbojkašice sigurnim koracima prošetale do bronze

Bile su dva dana ranije odbojkašice potpuno utučene posle poraza od Amerike u polufinalu, ali su uspele da se podignu i odigraju maksimalno ozbiljno protiv Južne Koreje (3:0).

„Utakmica je na početku bila puna naboja i straha. Iz svih onih razloga koje sam pominjala posle SAD. Ipak, Koreja nije ekipa tog nivoa. Nismo smele sebi da dozvolimo da se desi nešto neplanirano. Početak je bio tvrđi, ali posle smo došle do naše igre, koja možda nije bila toliko tečna, dobra i lepršava kao protiv Koreje u grupi. Ali, razumljivo jer je preveliki ulog. Nije bilo lako oporaviti se posle Amerike, najiskrenije. Svima je baš teško palo. Jučerašnji dan je bio težak i taj trening je bio u sred dana, a danas je termin u devet. Hiljadu nekih detalja, ali... Presrećne smo“.

Iako su želele da osvoje jedino zlato koje im nedostaje, svesne su da je bilo koje odličje na Olimpijskim igrama.

„Ne mogu da kažem da medalju nije niko očekivao, ali usput su se te neke stvari dešavale... Najpre mislim na Brankicu, iako ne želim nikog da obezvrednim. Bokiša (prim. aut. Bojana Milenković), Buša i Lejla (prim. aut. Jelena Blagojević) su odradile lavovski deo posla. Ali, videla sam da je i Terza izjavio, Branci je veoma važan igrač i napadač. Nažalost, nije uspela da se vrati, pa je većina tereta pala na Tiću. Koliko god ona osvajala najveći broj poena, pokazale smo da smo tim i da svaka od nas ima svoju ulogu u terenu. Zbog timskog rada, koji je bio mukotrpan, došao je ovaj rezultat“.

Prisetila se Maja i dana kada su počele pripreme, koji sada deluje da je bio baš davno.

„Krenule smo još 10. maja, pa smo došle ovde sa ciljem – ajde da se osvoji ta medalja. Nisam bila skeptik, verovala sam, ali stvarno nije bilo lako. Kroz grupu su bile kalkulacije - da li je jača ili nija jača, pa porazi od Brazila i Amerike. Nije bio lak turnir, a organizaciju turnira neću da komentarišem, vremenske uslove neću da komentarišem... Ova bronza je ko kuća. Sad treba da se vratimo kući i da u lepoj atmosferi nastavimo pripreme za EP“.

Već za 18. avgust je zakazan početak, naše devojke dan kasnije igraju prvu utakmicu u Beogradu.

„Mi ni u jednom trenutku nismo imale dilemu koje je takmičenje važnije. Znale smo da su oba bitna podjednako, možda je blago značajnije EP, zato što se igra u Beogradu, kao i pre 10 godina. Znate sistem – 24 ekipa, biće teško, ima timova i kojima je tu mesto i kojima nije. Hoću da kažem da će opet biti teško jer kad se setim Ankare 2019. godine, to je turnir koji počne i nikad se ne završi. Sreća pa igramo kod kuće, to je olakšavajuća okolnost. Mislim da posle ovoga što smo ovde uradile, možemo samo da igramo na krilima ovog uspeha. Nema ni vremena za treniranje, srećom. Počećemo 13. ili 14. avgusta, a 19. je prva utakmica. Još bolje – mi smo fizički spremne, u tonusu, ekipa koja igra dugo, da ne kažem da nam ne treba mnogo. Uvek mogu detalji da se poprave i da se tim dovede na viši nivo, ali je ovo meni sasvim zadovoljavajuće“.

Maja se raduje i povratku u Srbiju posle obaranja rekorda po broju medalja. Delegacija će iz Tokija doći sa devet odličja, jednim više u odnosu na Rio.

„Jedva čekamo povratak naravno, ali trudimo se da ne mračimo tipa da li će biti zbog korone okupljanja, slavlja i ostalog, ali mislim da zaslužujemo jedan lep doček, kao što smo imali iz Rija. Da ne kažem u tolikom broju, ali da budemo dočekane na advekatan način“.

UŽIVO: Olimpijski dan (8. avgust): Bronza za srpske odbojkašice i deveta medalja za Srbiju!

Na Majine komentare o narednim Olimpijskim igrama nadovezala se Tijana Bošković.

„Daću sve od sebe da je ubedim. Potrudiću se, zajedno ćemo igrati još dve narodne sezone u klubu. Daću sve od sebe da utičem na nju“.

Ponovo je naša najbolja igračica bila u suzama, baš kao i posle polufinala.

„Sad sam još više plakala. Hvala bogu od sreće. Presrećna sam što smo posle teško poraza koji smo pretrpeli u polufinalu smogli snage. Bile smo jako motivisane da donesemo još jedno odličje jer je velika čast nastupati za reprezentaciju pogotovo na Olimpijskim igrama i drago mi je što smo ovom medaljom oborili taj rekord iz Rija. Velika stvar za sve nas, bez obzira što je bronzana medalja“.

Boškovićeva je otkrila i šta im je rekao selektor kada ih je zagrlio po završetku utakmice.

„On nas grli samo kada osvojimo medalje. Čestitao nam je. Sigurna sam da je i on srećan, jer je ovo ogroman uspeh, jedan od najvećih za našu odbojku“, zaključila je Tijana Bošković.